Der, Die, Das - Constantin Vayenas

. .

Résumé :
Der, Die, Das : tajne roda u nem?kom jeziku Iz predgovora srpskom izdanju Evo jedne zanimljive knjige o kojoj se u poslednje vreme veoma polemi?e. Konstantin Vajenas ovo delo pi?e - a Kornet ga izdaje u srpskom prevodu - u nadi da ?e onima koji u?e nem?ki jezik kao strani biti od izvesne, mo?da i su?tinske pom?i. U nem?kom jeziku postoji mu?ki, ?enski i srednji rod imenica i on je ozn?en odre?enim ?lanom der, die ili das koji stoji uz imenicu. Budu?i da se svaka imenica u?i zajedno sa gramati?kim rodom, upravo ta dodela gramati?kog roda predstavlja najve?u pote?k?u u?enicima nem?kog jezika. Pisano na engleskom, ovo delo se pre svega obr?a govornicima engleskog koji u?e nem?ki, budu?i da u engleskom ispred imenice ne stoji ?lan koji ozn?ava rod te imenice. Ova knjiga je svakako korisna i govornicima srpskog. Srpski jezik poznaje mu?ki, ?enski i srednji rod imenica, ali postoje dve bitne stvari koje treba naglasiti: Prvo, iako postoji dosta primera gde se rodovi imenica u oba ova jezika poklapaju, te lako dolazi do transfera, odnosno preslikavanja roda iz maternjeg jezika u nem?ki, to nije uvek slu?aj. Taman kad govornici srpskog pomisle da je gramati?ki rod u nem?kom lak, pogre?e u dodeli roda i shvate da svaku nem?ku imenicu moraju da nau?e zajedno sa odre?enim ?lanom koji ispred nje stoji i koji je istovremeno marker roda. Dakle, da nau?e napamet. Tako u?enje roda nem?kih imenica i nama predstavlja pote?k?u. Drugo, svaka imenica u srpskom ima svoj rod koji je u odnosu na nem?ke imenice pre?utan ili nevidljiv (ku?a, drvo, pas). Naime, on postaje vidljiv tek kad koristimo npr. pokazne zamenice (ta ku?a, ovo drvo, takav pas) ili prisvojne zamenice (moja ku?a, tvoje drvo, njegov pas), ali ne postoji odre?eni ?lan koji se navodi uz imenicu kao marker roda. Ova knjiga ?e, dakle, zn?iti kako govornicima srpskog i drugih jezika u kojima se rodovi imenica razlikuju u odnosu na nem?ki, tako i govornicima onih jezika koji ne poznaju kategoriju roda. Kad se naviknete na ideju da za svaku imenicu u nem?kom morate da znate rod, slede?i korak je da poku?ate da olak?ate sebi u?enje tako ?to ?ete shvatiti za?to su neke imenice ba? jednog odre?enog roda. Koliko ?e vam ova knjiga zn?iti prilikom u?enja nem?kog, isklju?ivo je na vama. Ono ?to je sigurno - bez poznavanja roda imenica se u nem?kom jeziku jednostavno ne mo?e, ako ?elite da pravite smislene i gramati?ki ispravne re?enice. Vajenas smatra da je sve mnogo lak?e kad se shvate principi kojima se rukovodi pri dodeljivanju mu?kog, ?enskog ili srednjeg roda nem?kim imenicama. On navodi dva pravila za imenice svakog pojedin?nog roda. Pravilo 1 ?ine kategorije i tu se imenice grupi?u po semantici. Pravilo 2 ?ine glasovi. Kad je re? o kategorijama, autor navodi imenice koje su jednog odre?enog roda zato ?to potpadaju pod isti nadre?eni pojam, te tako ?ine zajedni?ki skup (npr. mu?kog roda su dani u nedelji, meseci u godini, godi?nja doba, strane sveta, padavine, vetrovi, itd.). Ovo nije novina za u?enike nem?kog. Novina je u tome ?to Vajenas iznalazi imenice koje po svojim zn?enjskim odlikama mogu da se pove?u u nove kategorije. On poziva ?itaoca da promi?lja, pravi analogije i da i sam stvara nove kategorije....

Sommaire:
Der, Die, Das : tajne roda u nem?kom jeziku Iz predgovora srpskom izdanju Evo jedne zanimljive knjige o kojoj se u poslednje vreme veoma polemi?e. Konstantin Vajenas ovo delo pi?e - a Kornet ga izdaje u srpskom prevodu - u nadi da ?e onima koji ?e nem?ki jezik kao strani biti od izvesne, mo?da i su?tinske pom?i. U nem?kom jeziku postoji mu?ki, ?enski i srednji rod imenica i on je ozn?en odre?enim ?lanom der, die ili das koji stoji uz imenicu. Bud?i da se svaka imenica ?i zajedno sa gramati?kim rodom, upravo ta dodela gramati?kog roda predstavlja najve?u pote?k?u ?enicima nem?kog jezika. Pisano na engleskom, ovo delo se pre svega obr?a govornicima engleskog koji ?e nem?ki, bud?i da u engleskom ispred imenice ne stoji ?lan koji ozn?ava rod te imenice. Ova knjiga je svakako korisna i govornicima srpskog. Srpski jezik poznaje mu?ki, ?enski i srednji rod imenica, ali postoje dve bitne stvari koje treba naglasiti: Prvo, iako postoji dosta primera gde se rodovi imenica u oba ova jezika poklapaju, te lako dolazi do transfera, odnosno preslikavanja roda iz maternjeg jezika u nem?ki, to nije uvek sl?aj. Taman kad govornici srpskog pomisle da je gramati?ki rod u nem?kom lak, pogre?e u dodeli roda i shvate da svaku nem?ku imenicu moraju da na?e zajedno sa odre?enim ?lanom koji ispred nje stoji i koji je istovremeno marker roda. Dakle, da na?e napamet. Tako ?enje roda nem?kih imenica i nama predstavlja pote?k?u. Drugo, svaka imenica u srpskom ima svoj rod koji je u odnosu na nem?ke imenice pre?utan ili nevidljiv (k?a, drvo, pas). Naime, on postaje vidljiv tek kad koristimo npr. pokazne zamenice (ta k?a, ovo drvo, takav pas) ili prisvojne zamenice (moja k?a, tvoje drvo, njegov pas), ali ne postoji odre?eni ?lan koji se navodi uz imenicu kao marker roda. Ova knjiga ?e, dakle, zn?iti kako govornicima srpskog i drugih jezika u kojima se rodovi imenica razlikuju u odnosu na nem?ki, tako i govornicima onih jezika koji ne poznaju kategoriju roda. Kad se naviknete na ideju da za svaku imenicu u nem?kom morate da znate rod, slede?i korak je da poku?ate da olak?ate sebi ?enje tako ?to ?ete shvatiti za?to su neke imenice ba? jednog odre?enog roda. Koliko ?e vam ova knjiga zn?iti prilikom ?enja nem?kog, isklj?ivo je na vama. Ono ?to je sigurno - bez poznavanja roda imenica se u nem?kom jeziku jednostavno ne mo?e, ako ?elite da pravite smislene i gramati?ki ispravne re?enice. Vajenas smatra da je sve mnogo lak?e kad se shvate principi kojima se rukovodi pri dodeljivanju mu?kog, ?enskog ili srednjeg roda nem?kim imenicama. On navodi dva pravila za imenice svakog pojedin?nog roda. Pravilo 1 ?ine kategorije i tu se imenice grupi?u po semantici. Pravilo 2 ?ine glasovi. Kad je re? o kategorijama, autor navodi imenice koje su jednog odre?enog roda zato ?to potpadaju pod isti nadre?eni pojam, te tako ?ine zajedni?ki skup (npr. mu?kog roda su dani u nedelji, meseci u godini, godi?nja doba, strane sveta, padavine, vetrovi, itd.). Ovo nije novina za ?enike nem?kog. Novina je u tome ?to Vajenas iznalazi imenice koje po svojim zn?enjskim odlikama mogu da se pove?u u nove kategorije. On poziva ?itaoca da promi?lja, pravi analogije i da i sam stvara nove kategorije....